Jedinstvene komade nameštaja iz ateljea IMAGINARIUM furniture, predstavili smo kroz duh Mediterana ovog proleća.  Međutim , ono što je karakteristično za ovaj atelje jeste da   komadi nameštaja nisu rađeni da se uklope u određeni stil, već da daju akcenat svojom posebnošću, da unesu životnost u određeni prostor i da opišu duh onoga ko boravi u tom prostoru.

Restaurator i vlasnica IMAGINARIUM furniture ateljea, Tijana Živanović, pričala je sa nama o svrsi i nameni svog nameštaja u određenom prostoru, o tome ko bira njen nameštaj, kao i o njenim daljim poslovnim planovima i malim biznis strategijama.

Šta nova sezona donosi tvojim komadima? Šta je karakteristično za nameštaj koji izrađujes u proleće?

Svako godišnje doba nosi nove izazove i konceptualne prilike da obogatimo enterijer u skladu sa prirodom i njenim bojama. Ovo ne znači da ćemo menjati nameštaj svaka tri meseca ali okruženje u kojem boravimo volimo da obučemo u skladu sa promenama u prirodi, i to najčešće u vidu cvetnih aranžmana, šarenih dekorativnih vaza, jorgančića sa motivima pahulja, krznenim jastucima ili prijatnim lanenim prekrivačima u vedrim bojama…

Proleće je u tom smislu najinspirativnije i najviše se uklapa u kolorit  koji ja preferiram. Koristim intenzivne boje, šarene kićanke, tufnaste ručke za komode, mebl sa dezenom leptirova, oslikavam cvetove, a sve to unosi vedrinu i optimizam u vreme kada se priroda budi a mi se uskladjujemo sa okolinom, sa njenom snagom.

Kako bi ukratko opisala svoj dizajnerki opus?

Volim da dizajniram komade koji privlače pažnju, koji ne ostavljaju ravnodušnim. Zbog toga, najčešće moje komade kupuju kada je uređenje enterijera pri kraju, kako mnogi kažu “da razbiju jednoličnost”. Oni su dosta upadljivi, bilo formom, bilo bojom ili kombinacijom boje mebla ili nijansom kojom je drvo tretirano. Zbog toga odlično pristaju i u objektima javne namene koji upravo treba da skrenu pažnju, da se razlikuju, da budu jedinstveni i kao takvi pošalju poruku.

Nasuprot tome, prepoznaju me po pastelnim i romantično oslikanim ormarima, komodama, vitrinama koje krase trpezarije, sobe pa i kupatila nekih beogradskih stanova. Obožavam kontraste i rado ih smeštam tamo gde im možda i nije mesto. Na taj način, ovakvi komadi tek dožive pun izraz i šalju poruku – Budite hrabri, napravite izlet u neočekivano!

Da li postoje ‘specijalni” zahtevi od strane klijenata, i kako oni izgledaju? Koliko si spremna da na njih odgovoris?

Najradije se bavim izradom ili preradom stvari koje ne radim za poznatog kupca. To je zbog toga što tada imam punu slobodu da se zaigram i uradim komad nameštaja onako kako ga ja vidim, onako kako sam inspirisana njegovom formom, periodom iz kog je ili namenom koju sam mu predodredila. Evo, upravo radim na jednom starom ormaru koji je morao proći kroz ozbiljan tretman u stolarskoj radionici jer je dosta propao ali nisam odolela divnoj rezbariji  kao ni potencijalu koji nude prelepa dvokrilna vrata.  Kada pak radim za klijenta, ubrzo nakon ulaska u stan i par rečenica, znam u kom pravcu da razmišljam i šta da ponudim. Često ljudi nisu sigurni šta bi želeli zbog čega me, izmedju ostalog i angažuju. Nisam neko ko nameće svoju estetiku pošto poto, ali izabravši mene, izabrali su i moj stil tako da se uvek dobro razumemo. Drago mi je da mogu da materijalizujem želje klijenata koje usmeravam u zavisnosti od izgleda enterijera i toga šta hoćemo da postignemo s tim komadom nameštaja jer osim funkcije, on šalje i poruku – njime prostor možemo da utoplimo, akcentujemo neki deo, umekšamo, uozbiljimo ili ga učinimo šašavim i detinjastim .

Da li misliš da je izazovno stvarati nameštaj po meri i da li naša sredina ima razumevanje za unikatno?

Namestaj rađen po meri svakako ima svoje opravdanje i daleko je zastupljeniji u enterijerima. Unikatan nameštaj kakav izrađujem je nešto što je nadogradnja, nešto bez čega se može ali što svakoj kući ili bilo kom drugom ambijentu daje dozu  prepoznatljivosti, šarma i stila. Detalj je ono što svemu daje taj čudesan začin…

Moj nameštaj je kao nakit, bez njega se može ali je dosadno. (hahahaha) Šalu na stranu, na moju veliku sreću, ima puno ljudi kojima se dopada to šta radim, i generalno mislim da naši ljudi cene unikatnost i  znaju koje su mu prednosti.

Kakvi su planovi Imaginarium nameštaja za budućnost?

 Jako bih volela  da moj nameštaj pređe granice Srbije, da se oprobam na nekom novom i zahtevnom tržištu. Međutim, ja ne vidim ovaj posao kao biznis. Znam da u poslovanju treba imati određeni cilj, ali meni je cilj da uživam radeći i da to činim profesionalno i odgovorno. Samo će na taj način da se razvija i širi u pravcu u kom treba. Izrada unikata je moja strast, i za sve ove godine više od dvesta njih je napustilo moj kreativni prostor. To su  godine uživanja u procesu stvaranja,  izučavanju postupaka i tehnika proizvodnje, mirisu starih vremena, zanatima koji polako ustupaju mesto masovnoj proizvodnji… Pogotovu, to su godine provedene  u saradnji sa divnim ljudima sa kojima sam radila, među kojima su  oni sa  kojima se i dan danas družim.