Njen prepoznatljiv graciozan stil preneli smo na fantastične fotografije samo za INTRO-DUCING.COM.
U nastavku Vam prenosimo intervju nenametljive gracioze.
-Odeću kao deo svog karaktera, počela sam da doživljavam, čini mi se od kad znam za sebe. S’obzirom da sam bila veoma nestašno i radoznalo dete, kod mene je ta spoznaja svog karaktera došla veoma rano. Rano sam počela da pričam, čitam(već sa tri godine) i samim tim sam težila da se što više informišem o svemu pa i o modi. Isprva sam oblačila papirne lutke u ono sto sama nacrtam i iskrojim, ili preslikam model iz Burde koji mi se dopadao u svesku koja je bila namenjena samo za to. Takođe sam bila opsednuta sakupljanjem gotovih krojeva iz modnih časopisa, u nadi da ću sama jednog dana sašiti nešto sebi.
-Što se odeće tiče u tom periodu ranog detinjstva(pa čak i do danas) must-have je bila mornarska majica,šorts i tregeri. Obožavala sam tregere! To sve zajedno je podržavalo moj nesputani duh jer sam bila “ona”devojčica uvek razbijenih kolena i lakata.
-Imala sam sreće da mi je bila dostupna odeća različitih renomiranih brendova za koje je radila moja baka u Americi. Čak i sa tom odećom sam eksperimentisala, spajala nespojivo pa čak i prekrajala i nosila je na svoj način.
-Na stvaranje mog stila uticalo je nekoliko divnih žena iz moje porodice, osobenog stila. Na prvom mestu moja majka, koja je i sama bila žena od stila. Imala je svoju šnajderku koja je godinama njene modne ideje pretvarala u mala remek dela. Zatim, moja tetka Mina, veliki umetnik i arhitekta po profesiji. Njen stan je bio pravo malo carstvo retkih i neobičnih predmeta, bogat zavidnom kolekcijom knjiga i prave damske garderobe. Tu je bilo svega, od najfinijih rukavica, ešarpi, šešira, kaputa, pelerina, kostima, obuće, tašni- do najfinijih nesesera, pudrijera, kutija za nakit…
-Na početku moje profesionalne baletske karijere, kada sam nastupala kao volonter sa 16 godina, zaigrala sam u baletu(predstavi)”Don Kihot”. Tada mi je tetka poklonila svoje minđuse iz mladosti, karakterističnog izgleda u španskom maniru, koje posle ovoliko godina dan-danas nosim u istoj predstavi, kao amajliju.
-Imala sam rock, metal, punk faze, ali sam uvek zadržavala dozu elegancije. Moralo je uvek biti stilizovano. Moja profesija jetakođe prilično uticala na mene da se vremenom nadjem, samim tim što su mi različiti kostimi bili dostupni svakodnevno.
Na prvom mestu baletske packe (baletski kostim koju svaka devojčica priželjkuje bar jednom da proba),do ozbiljnih kostima iz različitih epoha i koktel haljina za premijere. Podjednako volim sve kostime, ne samo one u kojima treba odigrati labudicu, princezu, plemkinju već i one u kojima sam devojka sa trga u Barseloni (Don Kihot), devojka sa sela (balet Zizela), paunica (balet Krcko Orascic), zmija (opera Aida)…Mnogo je različitih uloga iza mene i ne postoji kostim koji nisam volela, jer sam uvek radila na tome da što bolje dočaram ulogu i pokazem svoju ličnost, tako da je za mene svaki kostim lep.
-Ono po čemu sam takođe prepoznatljiva je moja sasun frizura, dve nijanse crvenog laka za nokte (svetlijeg i tamnijeg) i takođe crvenog karmina u zavisnosti od prilika i odevnih kombinacija i moj omiljeni retro sat.
-Najčešće kupujem male crne haljine, klasična muška odela uz belu košulju i lakovane zumbane cipele, ženstvene haljinice jednostavnog kroja, baletanke uvek i klasične salonke, kao i kaputiće. Torbe ne praktikujem puno, jer ih delim na praktične i elegantne i one sa nekim umetničkim pečatom, sa njima razbijam monotoniju crne odeće koju nejčešće nosim.
