Kada ste prvi put osetili potrebu da odećom izrazite svoj stav i svoj identitet?
– Svoj modni identitet formirala sam kada sam obukla prvu kratku suknju. Mini je dugo ostao moje jedino političko opredeljenje, možda i zato što sam po svaku cenu bežala od tetkastog izgleda.
Moda i ja smo još u prošlom veku imale svoje nezaboravne trenutke duboke intime. Bez obzira na najveći kompliment svih vremena, ubedjena sam da dzak nikome ne stoji dobro. Kao što nikada neće razumeti osobe koje kažu da ih je baš briga šta će da obuku.
Imala sam jedanaest godina kada me je tetka odvela na prvu modnu reviju. Bila to Simonida jedinstvenog Aleksandra Joksimovića. Prosipao mi je bisere u krilo, kao što je pedantno skidao višak štrasa sa brokatnih haljina, tadašnje prve dame Jugoslavije, Jovanke Broz. Pred mojim očima su šetale Ana Karenjina, Vela Nigrinova, Prokleta Jerina, Ramona, Emina, Ptice. Od tada su me te dragocene “krpe” zauvek uzele pod svoje. Neke mi vise i po zidovima umesto ulja na platnu, kao što je Acin sako Mozaik iz 1975. Godinama sam sanjala kako ću se udati u njegovoj venčanici od bele nape, A kroja, sa kožnim trakama umesto rukava, muzejskim primerkom visećih minduša i šubarom od polarne lisice kakvu je na reviji nosila Maja Štajner, Isabella Blow tog doba.
A onda sam poverovala kako je moda moćno oružje da se demistifikuju uštogljena pravila. Uostalom, u ormanu svake nadobudne devojke, dogodi se trenutak kada želi da istupi iz sigurne zone. Zbog drskog filozofskog rečnika da je bolje biti ludak u modi, nego van nje, nosila sam i ono što sam mislila da mi se nikada neće svidjati. Ne da sam pratila modu, nego sam trčala za njom koliko me noge nose. I mnogo pre Instagrama sam se presvlačila u liftu, jer su me strogo kontrolisali pre svakog izlaska. U divljoj fashion mladosti manijakalno sam hodala u svemu što je bilo toliko moderno da je štipalo za oči.
Ko je ili šta je najviše uticalo na razvoj vašeg stila?
– Ikone stila su mi uvek stajale u biblioteci ili spavale pod jastukom. Da bolje savladam lekciju: Vintage, mon amour. Naravno da su živele i u bioskopu: Odrinu Sabrinu od crnog organdina sam osamdesetih kupila u Gucci-ju. Svašta je pošla sa mnom ta haljina o kojoj bi se mogao napisati najtužniji herc roman. A Velika očekivanja su bila dirljiva za Oskara i dizajnirana do bola. Ko ne bi ubio za Estelin plakar?
Da li postoji osnova u vašem stilu koja se zadržala od samog početka vašeg stilskog sazrevanjua?
– Ono što nosimo više je reklama našeg identiteta, nego brenda. Zarobljena sam u svojoj ličnoj istoriji šiški, krejonisanog oka, nude nadurenih usana, farmerki, malih crnih haljina, velikih belih košulja, dobro skrojenih sakoa, cigaret pantalona, baletanki i kaprijevskih japanki na preplanulim stopalima nevaljalih devojčica. Zalomila mi se poneka pencil suknja u paru sa salonkama, kojima sam napisala i neka životna poglavlja, tada ubedjena da mi CV najbolje stoji.
Koji vam je omiljeni komad odeće u ormanu?
– Danas volim samo stvari koje se dobro drže za svoje godine. Sve što spada u slow fashion. Zato, umesto ubitačnog #ootd, dajem predenost outfitu of the year.
Šta najviše kupujete od odeće i koji su vam omiljeni brendovi?
– Jeans, bela T shirt i bajkerka. Kada je sve izgubljeno, jer bolje rešenje još nije nadjeno. Trench ionako nikada ne izlazi ni iz mode, ni iz moje ideologije. Ni duga kosa posle pedesete. Ponekad može i mini i bikini. I obavezno gola ramena. Ona poslednja stare.
