Bilo je pravo zadovoljstvo uživati u svestranom razgovoru sa NIkolom, menadžerom jednog od  najlepših hotela u Beogradu, strastvenom ljubitelju putovanja koji vodi svoje beleške i zapažanja prilikom svojih putovanja na svom blogu, osnivaču brenda kožnih asesoara koji je pokrenuo sa prijateljem.

Nikolu smo ugostili u modernom i dinamičnom ambijentu show room-a  GIR http://www.gir.rs/sr/ gde smo napravili set veoma ličnih, spontanih fotografija.

Govorio nam je o mešavini svega što čini esenciju njegovog života. Kako je uspeo da uskladi posao sa ostalim zadovoljstvima, koliko je moda prožeta kroz sve stupnjeve njegovog života. Šta je večna inspiracija…?

Mogu slobodno reći otkad znam za sebe, odeća je bila bitan deo moje ličnosti. Skoro sam se vratio nekim slikama iz detinjstva, žao mi je što nisam poneo da ti pokažem, pre svega sam srećan što nisam puno pobegao od samog sebe, već pratim jedan ujednačen put. Ne mogu reći da ne volim da eksperimentišem jer sam imao svakako faza i trudim se da izrazim na ovaj pojavni način neki svoj stav, raspoloženje, emociju. Ali jednostavnost u izrazu, sa isticanjem detalja, upotpunjavanjem jedne priče koju pričam kako delima, tako i prvim utiskom.

Moj stil se neznatno menjao u poslednjih par godina, ali je zato tinejdž period bio prilično inspirativan. Odrastao sam u vreme kada je bilo bitno ne pristati na kompromis, autoritet, dati alternativu svakodnevnici 90-ih, klišeima, lošem ukusu.

Trudio sam se da iskažem svoje mišljenje upravo kroz garderobu. Od hippie, grunge estetike, alternative pa sve do buđenja elektro scene ili dominacije crnog zvuka. Da, sve sam to prošao u traženju svog unikatnog stila u kome se dobro osećam.I, da, pripadam generaciji koja je kariranu košulju i starke nosila sa stavom a ne kao modni trend.

Muzika, film, kultura, putovanje imali su najviše uticaja na oblikovanje kako moje ličnosti, tako i na ispoljavanje iste na ovaj način.

Oni su ostavili i dalje predstavljaju glavnu inspiraciju kada je moj odabir u pitanju. Neke proverene vrednosti, minule epohe, ipak ostavljaju više traga. Setio sam se nedavno da sam svoje letnje raspuste provodio upijajući spomenare svoje tetke koja je krila priču o 60-im godina, to me je tada inspirisalo i sada sa ove distance shvatam da ništa nije slučajno. Upijao sam muziku Dzenis Dzoplin, Elvisa, a kada takve temelje postaviš, ne možeš daleko pobeći od tog koloseka. Rastao sam u vremenu kada je glavna svađa bila da li se kaže Prisli ili Presli, sve što je došlo posle toga nas je nateralo da budemo drugačiji da bi smo opstali. Nikada ne nosim trenerke i ne mislim da je ću ikad pristati na takav kompromis.

Upravo, dolazeći da se upoznamo danas (intro-ducujemo) shvatio sam da je moja glavna inspiracija plejada velikana poput stila Dzona Kenedija, Rasela Krou-a u ostvarenju “Good Earth”, stila mladog Harisona Forda, Alen Delona ili pak estetike Talentovanog gospodina Riplija, da to su neke smernice, neko raspoloženje koje je protkano mojim svakodnevnim izborima. Jednostavnost sa ličnim pečatom.

 Odelo i kravata! Ili možeš da se zamisliš tako i osećaš kao u svojoj drugoj koži, ili ti upravo ove odrednice prave stegu. Ja sam deo ove prve priče. Imam sreću ili biram takvo okruženje da mogu da upravo kroz ovako uniformisan stil pokažem dozu individualnosti, sa merom. Od kroja, odabira materijala, boje, sitnih detalja kao što je print na košulji, specifična šara na kravati ili unikatna maramica za džep ili pak manžetne. Sve su to detalji koji prave razliku, a upravo ova vrsta poslovnog odevanja meni stvara osećaj slobode, čudno, ali evo već 10 godina se igram na ovaj način i volim ujutru da mozgam kako danas i čime popraviti ovaj dan.

Dakle, kravata, neobičan dezen čarapa, naočare, detalji koji će upotpuniti i obogatiti celokupni utisak su moji bitni aduti.

Ne volim vidljive brendove, često ću i sakriti brend, etiketu, ukloniti je, jer mislim da se sve vidi bez vidljivog isticanja. Obožavam da idem u potragu za skrivenim radnjama, da posećujem otvorene izložene unikatne male proizvođače i upravo od njih da kradem parče priče.

Omiljeni detalj može biti torba, sako, nešto što nosim više sezona, nešto što me prati na mom putu i čini da se lepo osećam.

Uvek sam voleo hotele, vreme pre tačno deset godina kada se gradio hotel u kome sam počeo karijeru, na Novom Beogradu, bilo je vreme nekog novog buđenja. Sve se iznova rađalo, Novi Beograd postajao epicenter noviteta, u odnosu na do tada uvreženo mišljenje o spavaonici grada.

Svakodnevno prolazeći pored tog objekta, jednog dana sam odlučio da postanem deo te priče. I evo me još tu, u hotelu.

Upravo je strast i emocija ono što osetiš ako želiš da se baviš ovim specifičnim pozivom.

On je sublimacija svega što volim, interesantni ljudi, premium proizvod, kvalitet u centru pažnje, estetika i okruženje sa visokim kriterijumima. Naizgled bajkovito. Zapravo i jeste samo što je potreban veliki trud, kontinuirani rad da bi se sve postiglo, da bi mogao da uživaš u svemu navedenom.

Prilika da organizujem različite događaje, i da izađem u susret i najistančanijem ukusu i neostvarivim zamislima, od najekskluzivnije večere do etno šik gozbe, to je dakle motivacija koja me pokreće i daje mi snage da na tim krilima letim dalje u nova iskušenja i nove pobede. Naši stalni gosti pravi su dokaz da svojim odlukama činim prave, dobre stvari.

Činjenica da nikad ne možeš staviti ključ u bravu, da posao neminovno nosiš sa sobom, gde god da ideš, iziskuje puno posvećenosti i odricanja. Ako postoji balans u iskustvu koji stičeš, napretku kako ličnom tako i profesionalnom, želja da radiš u dinamičnom okruženju i pozitivna neizvesnost i neizdrž koju svakodnevno osećaš, onda je sve uloženo, vredno truda.

Beleženjem svakodnevnice, interesantnih fasada, neobičnih ambijenata, potpuno običnih stvari koje se meni učine zanimljivim i obeleže mi dan, tako je nastao moj blog. https://www.facebook.com/milestowalkbynikolamilovic/ Želja da neke stvari otrgnem od zaborava, krila koja mi daju ljudi koji žele da vide svet iz mog fokusa, sve mi to daje vetar u leđa da kao rođeni optimista nastavim da prikazujem u kako lepom gradu, zemlji živimo ali je prihvatamo olako. Svaka duga šetnja, istraživanje novog vodopada u srcu Srbije, ili potraga za unikatnim ćilimom, želja da istaknem skrajnute zanate, priče, da obrišem prašinu sa njih i pružim im novi život.

Za potrebe mog bloga, uporno odbijam da koristim profesionalni foto aparat, da bih pokazao da svako svojim mobilnim telefonom može da doživi impresiju koju želim da podelim sa svetom, da svako ko odvoji malo vremena, može da zastane, podigne pogled ili popriča sa običnim ljudima koji su spektakularni u svojoj neobičnosti, a tu su oko nas, deo su nas.

Svoju liniju kožnih asesoara https://www.facebook.com/legacyhandcratfleather/ pokrenuo sam sa mojim najboljim prijateljem, koji čini drugu neizostavnu polovinu dvojca, koji se polako ali sigurno probija na tržište i skreće pažnju. Naš cilj je da stvorimo proverene vrednosti koje će naći put do poznavaoca stila i kvalitetnih stvari.

Počeli smo sa pravljenjem kožnih detalja za sebe, upravo iz želje koju obojica posedujemo da budemo drugačiji, sada ponosno mogu reći da širimo naše pleme, imamo sjajne klijente i najveće zadovoljstvo predstavlja mogućnost da za njih napravimo nešto unikatno.

Kao što vidiš, sve moje pasije su deo u stvari jedne te iste vizije, beležiti stvarnost oko mene, uživati u kreativnosti ne misleći u tom kontekstu samo na novi film, muziku koja nas oplemenjuje, novo mesto za posetiti, kreativnosti u ljudima, prolaznicima, utiscima, miljama koje prelazimo.

Sve ovo čime se bavim je deo jedne slagalice koju svakodnevno gradim u jednu posve moju celinu, pridružite mi se na tom putu, znate sad gde možete da me nađete.